4.juna u Beogradu održan je Fintech4Business Forum, koji je za temu imao primenu modernih tehnologija kod finansijskih rešenja. Na ovoj konferenciji su, osim brojnih zainteresovanih za FinTech i startup scenu, bili prisutni i predstavnici finansijskih institucija, ali i međunarodnih investicionih fondova. Posetili smo ovaj događaj i čuli neke zanimljivosti iz ove oblasti, koje ovde delimo sa vama.
3 ključne tačke za razvijanje FinTech proizvoda
U diskusijama FinTech4Business konferencije sam termin FinTech se gotovo uvek preklapao sa terminom startup, što pokazuje da se idejni tvorci ovih proizvoda najčešće odlučuju da ga pokrenu u obliku startup infrastrukture.
Tokom ovog foruma polemisalo se o brojnim važnim temama, od kojih su izdvojile priče o tome koji su to činioci koji utiču na razvoj FinTech startup-a. Možemo ovo nazvati i ključnim tačkama u razvijanju i tu spadaju:
- tehnologija na kojoj počiva FinTech startup
- opcije za prikupljanje sredstava za finansiranje rasta i razvoja ovakvog proizvoda i
- regulativa i podrška države.
Ove stavke su ujedno i mesta značajnih odluka pri pokretanju FinTech projekata, ali i najveće “tačke spoticanja”. Evo nešto više o tome.
Tehnologija u osnovi FinTech startupa
Govorilo se o nekoliko programskih jezika koji se koristi u kreiranju FinTech proizvoda, a spominjale su se i razne tehlologije sa posebnim akcentom na Blockchain. Svedoci smo 4. Industrijske revolucije, u kojoj je Blockchain u njoj jedna od dominantnih tehnologija, pa ne čudi što se i FInTech industrija sve više okreće upravo njemu.
Blockchain je našao svoju upotrebu u građenju proizvoda i startup-a u ovoj oblasti, ali i u rešenjima za finansiranje istih. Primer za to je i jedna od najpoznatijih ozbiljnih svetskih institucija za kreditiranje startupa, o kojoj će biti reči kasnije u tekstu.
Pažnja je posvećena i temi koliko je sigurna upotreba Blockchain tehnologije imajući u vidu da se za nju smatra da pospešuje pojavu sajber iznuda.
Prikupljanje sredstava za finansiranje razvoja FinTech proizvoda
Kada je reč o finansiranju testiranja i razvoja ovih proizvoda, s obzirom na to da većina njih počinju kao startup-i, nisu im uvek dostupni tradicionalni izvori kapitala. Međutim, za razliku od startup-a u druigm oblastima, ovde nije popularan crowdfunding, već crowdinvesting.
Da pojasnimo, Crowdfunding je način grupnog finansiranja nekog projekta gde pojedinci daju određenu svotu novca za razvoj neke ideje koja im se svidi, a u zamenu za taj proizvoda kasnije (ili neki drugačiji oblik nadoknade). Na ovaj način može da se zatvori finansijska konstrukcija u ranim fazama razvoja, a uz to i da se testira tržište (Crowdfunding.rs)
Crowdinvesting je takođe alternativni izvor sredstava, a predstavlja grupno investiranje odnosno – ulaganje novca za razvoj nekog projekta ili startup-a u zamenu za udeo u njemu kasnije. U Fintech industriji se ovaj vid dobijanja sredstava učestalo koristi.
Crowdinvesting ili kredit
Uprkos prelasku na alternativne načine finansiranja, na Forumu je naglašeno na oni ne isključuju upotrebu kredita banaka, ali problem je njihovo dobijanje. Startup-i često ne mogu da ispune uslove koje banke traže, pa se tako okreću drugim izvorima sredstava. Ono što jipak jeste pozitivno, i najavljuje promene na ovom polju, su modernizacija banaka i sastavljanje posebnih programa finansiranja baš za ovakva preduzeća.
Crowdinvesting platforme
Na FinTech4Business forumu predstavile su se i poznate svetske crowdinvesting platforme. Neke od njih već nude finansiranje domaćih projekata, a neke su u procesu ulaska na srpsko tržište. Čuli smo prezentacije kompanija Conda i Bitbond.
Od predstavnika kompanije Bitbond čuli smo nešto više o njhovom jedinstvenom načinu određivanja pogodnih startup-a za ulaganje. Naime, koristeći AI tehnlogiju, a uz dozvolu startup-a koji analiziraju, oni prikupljaju sva dokumenta na internetu koja govore o finansijskom stanju tog projekta, na osnovu čega kasnije donose odluku.
Ovaj pristup je interesantan zbog toga što kod startup-a nije moguće prikupiti finansijske izveštaje od protekle godine, ili sličnu dokumentaciju koju bi tražila banka. Takođe, Bitbond koristi Blockchain tehnologiju kako bi povezao tražnju i ponudu kapitala. Vremenom je izrastao u pravu finansijsku instituciju, a preostaje nam samo da sačekamo da dođu i kod nas.
Elevator Lab program
Posebno interesantan je bio i Elevator Lab program namenjen FinTech startup-ima, koji je pokrenula Raifeissen Bank International, a koji je dostupan i domaćim preduzetnicima. U okviru ove inicijative, izdaje se i godišnji izveštaj CEE FinTech Atlas, u kojem možete pronaći informacije o FinTech ekosistemu srednje i istočne Evrope
Regulativa i podrška države
Jedna od važnijih tema na FinTech4Business Forumu bila je i da li država treba da reguliše ovu oblast. Na diskusiji u kojoj su učestvovali predstavnici banaka, inicijativa i domaćih FinTech startup-a razgovaralo se baš ovome.
Džonatan Galea, direktor konsultantske kompanije I, prenoseći svoje iskustvo sa ovakvim projektima na Malti istakao je da država FinTech industrija ne bi trebalo da bude ni previše ni premalo regulisana. Ukoliko ima previše regulacije, to otežava i usporava poslovanje, a stvara i barijeru ulasku. Međutim, premalo regulacije dovodi do neuređenih donosa i translakcija, što ume takođe da dmeotiviše nekoga ko želi da uđe na tržište.
Imajući u vidu da je FinTech industrija tokom 2018. godine samo u SAD dobila čak 35 milijardi dolara kapitala, shvatamo da je ovo oblast koja ima neverovatan potencijal, koja brzo napreduje i koja predstavlja budućnost finansijskih usluga.
