Na radost onih kojima moderne tehnologije olakšavaju posao, bliži se početak obavezne primene sistema elektronskog fakturisanja u Republici Srbiji. Sa druge strane, oni koji su skloniji tradicionalnijim načinima rada, možda se nisu još uvek dovoljno pripremili za dolazak ove inovacije koja će zahvatiti kako javni, tako i privatni sektor. Ovoga puta razmatramo šta nam donosi Zakon o elektronskom fakturisanju, šta je informacioni posrednik, i koja je uloga IT firmi u procesu elektronskog fakturisanja.
Šta je sistem za elektronsko fakturisanje (e-Faktura)
Sistem za elektronsko fakturisanje e-Faktura je sistem čija je uloga izdavanje, slanje, prijem, obrada i čuvanje elektronskih faktura u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekta javnog i subjekta privatnog sektora.
Razvijen od strane Ministarstva finansija Republike Srbije, ovaj sistem mogu bez naknade koristiti svi privredni subjekti javnog i privatnog sektora direktno, ili preko informacionog posrednika.
Obaveza izdavanja elekstronskih faktura, postupci sa elektronskim fakturama, kao i sam sistem za elektronsko fakturisanje i njegov rad, dodatno su definisani Zakonom o elektronskom fakturisanju Republike Srbije.
Zakon o elektronskom fakturisanju Republike Srbije
Zakon o elektronskom fakturisanju Republike Srbije stupio je na snagu 7. maja 2021. godine, a početak njegove primene je odložen i posebno regulisan za subjekte javnog i privatnog sektora.
Kako se datum primene ovog zakona bliži (neke od odredbi se primenjuju već od 1.1.2022.), poželjno je da se detaljnije upoznamo sa njegovom sadržinom. Za početak, podsetimo se ko ima obavezu izdavanja elektronskih faktura:
- subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,
- subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora,
- subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora,
- subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija i
- poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.
Sa druge strane, obaveza izdavanja elektronske fakture ne postoji za:
- promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju,
- ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma,
- nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga.
Osnovni elementi elektronske fakture obuhvataju:
- naziv, adresu, poreski identifikacioni broj i matični broj izdavaoca elektronske fakture;
- poslovni račun izdavaoca elektronske fakture,
- naziv, adresu i poreski identifikacioni broj i matični broj primaoca elektronske fakture;
- poslovni račun primaoca elektronske fakture,
- redni broj, datum i mesto izdavanja elektronske fakture,
- datum isporuke dobara, odnosno pružanja usluga ili avansne uplate,
- iznos avansnih plaćanja,
- instrukcije za plaćanje,
- podatke o vrsti i količini isporučenih dobara ili vrsti i obimu usluga,
- iznos osnovice poreza na dodatu vrednost,
- poresku stopu poreza na dodatu vrednost,
- iznos poreza na dodatu vrednost koji je obračunat na osnovicu,
- ukupan iznos elektronske fakture,
- napomenu o odredbi zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost na osnovu koje nije obračunat porez na dodatu vrednost i
- napomenu da se za promet dobara i usluga primenjuje sistem naplate.
(Izvor: Zakon o elektronskom fakturisanju Republike Srbije)
U zakonu se dalje definišu postupci sa fakturama, kao i sva druga pitanja u vezi sa elektronskim fakturisanjem.
Šta je informacioni posrednik
Već smo spomenuli da je moguće angažovati informacionog posrednika, za poslove u vezi sa izdavanjem, slanjem i primanjem elelktronskih faktura, uz odgovarajuću naknadu. Njega mogu angažovati kako subjekti javnog sektora, tako i subjekti privatnog sektora.
Da bi obavljao poslove u vezi sa elektronskim fakturama, informacioni posrednik mora da poseduje saglasnost nadležnog ministarstva, za obavljanje poslova informacionog posrednika.
Informacioni posrednik ima i određenu profesionalnu odgovornost, odnosno dužan je da snosi posledice ukoliko pružanjem svojih usluga ugrozi bezbednost sistema elektronskih faktura.
Ko može da postane informacioni posrednik?
Poslovima informacionog posrednika može se baviti svako ko ima saglasnost za obavljanje ove delatnosti, koja se dobija ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
- da je pravno lice registrovano u Republici Srbiji,
- da na dan podnošenja zahteva nema dospele, a neplaćene obaveze za javne prihode po osnovu obavljanja delatnosti, koje utvrđuje Poreska uprava,
- da nema zakonskog ili ostalog zastupnika koji je pravnosnažno osuđen za krivično delo protiv imovine, privrede, bezbednosti računarskih podataka, državnih organa, pravnog saobraćaja i protiv službene dužnosti,
- da kao pravno lice nije pravnosnažno osuđeno za krivično delo,
- da primenjuje mere zaštite koje se odnose na operatora IKT sistema od posebnog značaja i da je donelo akt o bezbednosti IKT sistema od posebnog značaja u skladu sa propisima kojima se uređuje informaciona bezbednost,
- da mu ranije nije oduzeta saglasnost za obavljanje poslova informacionog posrednika;
- da je donelo akt o opštim uslovima pružanja usluge informacionog posrednika (u daljem tekstu: opšti uslovi pružanja usluga) i
- da je donelo akt o internim pravilima pružanja usluga informacionog posrednika, koja obavezno obuhvataju način čuvanja podataka u okviru sistema elektronskih faktura i u kojem je mesto čuvanja tih podataka određeno u Republici Srbiji (u daljem tekstu: interna pravila).
Nakon dobijanja saglasnosti za obavljanje poslova informacionog posrednika,ovo lice mora obezbediti osiguranje od rizika odgovornosti, koje podrazumeva najniži iznos osiguranja od rizika za moguću štetu nastalu vršenjem poslova informacionog posrednika.
Važno je napomenuti i da ukupna osigurana suma na koju mora biti ugovoreno osiguranje od odgovornosti iz stava 2. ovog člana kumulativno na godišnjem nivou, po svim štetnim događajima, ne može biti niža od 5.000.000 evra.
Izuzev informacionog posrednik postoji i centralni informacioni posrednik, koji upravlja čitavim sistemom elektronskih faktura i vodi Registar informacionih posrednika koji imaju saglasnost nadležnog ministarstva.
Usklađivanje računovodstva i knjigovodstva sa sistemom za elektronsko fakturisanje
Primena Zakona o elektronskom fakturisanju znači da će firme biti dužne da direktno, ili preko svoje računovodstvene agencije, izvoze fakture u portal e-Faktura, i putem njega ih šalju svojim saradnicima, klijentima ili kupcima.
Iz tog razloga potrebno je računovodsveni ili knjigovodstveni sistem kompanije uskladiti sa sistemom elektronskog fakturisanja. Ovaj proces najčešće obavljaju programeri, odnosno IT kompanije koje su prvobitno proizvele ili postavljale određeni knjigovodstveni sistem.
Elektronsko fakturisanje i odgovornost za IT firme
Ukoliko je vaša IT kompanija ta koja se bavi održavanjem računovodstvenih i knjigovodstvenih softvera, i vršiće poslove usklađivanja istih sa sistemom za elektronsko fakturisanje, ona na sebe preuzima i određenu odgovornost i rizik da dođe do potencijalnih grešaka.
Profesionalna odgovornost za greške i propuste za IT industriju (Tech E&O) predstavlja rizik da je vaša kompanija načinila profesionalnu grešku, pa se kao moguć scenario javlja tužba klijenta. To ne samo što može voditi do gubitka tog klijenta, nego može rezultirati i potpunom obustavom poslovanja. Kako rešiti ovaj problem?
Odgovor leži u određenoj vrsti osiguranja, a to je osiguranje od profesionalne odgovornosti za greške i propuste za IT industriju (Tech E&O). Uloga ove polise je da prebaci deo odgovornosti sa IT firme na osiguravajuću kuću, i tako umanji rizik.
Interesuje vas ova polisa osiguranja, ali nemate koga da pitate? Za više detalja o ovoj rešenju kontaktirajte naš stručni tim.
