Krađa identiteta je do skoro bila tema najnovijih holivudskih blokbastera. To je mislio i 24-godišnji D.S. koji je pre izvesnog vremena bio žrtva ovog incidenta.
“Nikada nisam ni pomišljao da ovako nešto može da se dogodi u stvarnosti. Gledao sam milion filmova na tu temu i sve mi je delovalo napumpano. Međutim, ubrzo nakon odlaska na studije, suočio sam se sa najgorih nekoliko meseci koje sam doživeo”, započinje svoju priču D.S.
Koliko treba vremena da se krađa identiteta primeti
“Pošto sam dosta slobodnog vremena provodio na društvenim mrežama i surfujući na internetu, često sam otvarao raznorazne primamljive ponude i nepoznate veb-adrese. Sa druge strane, često sam koristio javne otvorene mreže, pošto sam većinu vremena provodio van studentskog doma. Čak sam instalirao i aplikacije za brže plaćanje računa koje su sadržale sve moje bitne podatke.
Nakon izvesnog vremena, primetio sam da mi sa računa nestaje novac. Prvo su to bile manje sume – 500 do 1000 dinara, a kasnije je razlika postajala sve očiglednija. Nisam odmah otišao u banku jer sam mislio da je tih 500 dinara zapravo neki administrativni trošak ili provizija za plaćanje preko interneta. Međutim, kada mi je u jednom “cugu” nestalo skoro 10.000 dinara koliko sam u tom trenutku imao, znao sam da se nešto čudno dešava.”
Kako postupiti prilikom krađe identiteta
Mladić je otišao prvo u banku da prijavi sumnjive aktivnosti. Zatražio je da mu se blokira kartica i da se račun zatvori, međutim ovakvu reakciju banke nije očekivao.
“Ispričao sam službenici i direktorki odeljenja za rad sa stanovništvom o čemu se radi. Zamolio sam da mi blokiraju karticu i da zatvore račun, jer sam se plašio da sledeći put neću moći da podignem novac. One su mi rekle da nemaju ovlašćenje za to, već mogu samo privremeno da zamrznu račun dok ne prijavim slučaj policiji. Jedino tada će moći da preduzmu ozbiljnije korake. Na moje veliko iznenađenje, bile su veoma nezainteresovane za ceo slučaj – delovalo je kao da mi ne veruju”, priča zbunjeni mladić.
Nakon toga otišao je u najbližu policijsku stanicu i prijavio slučaj krađe identiteta. Službenici u policiji su imali malo više razumevanja, kaže, jer su pre nekoliko nedelja dobili sličnu prijavu. “Policajci su znali o čemu se radi jer je na teritoriji grada prijavljen još jedan sličan slučaj. Inspektori su radili na pronalaženju počinioca, jer je u prvom slučaju čovek oštećen za mnogo veću sumu nego ja – u pitanju je bilo nekoliko hiljada evra!”
Na kome leži odgovornost
I dok se čeka na rasvetljenje ovog incidenta, zabrinjavajuće je koliko zvanične institucije i građani olako shvataju sigurnost svojih podataka na internetu. Pristup javnim mrežama koje često nemaju čvrste bezbednosne protokole omogućava hakerima da bez mnogo truda dođu do poverljivih informacija poput ličnih imena, adresa ili brojeva telefona. Neretko se koriste i društvene mreže, na kojima se dolazi i do slika potencijalnih žrtava, što još više olakšava hakerima da manipulišu ukradenim podacima. Ipak, najalarmantnija činjenica jeste korišćenje otvorenih mreža za obavljanje novčanih transakcija elektronskim putem.
Iako banke poštuju bezbednosne protokole unutar svog sistema, još uvek ne postoji zaštitna mreža koja će štititi poverljive podatke i van sistema. Činjenica da krađa identiteta može proći nezapaženo i da banke ne preduzimaju drastične mere sve dok ne dođe do štete ukazuje na to da se mora raditi na podizanju svesti o sajber rizicima i bezbednosti na internetu. Zato saznajte na koji način možemo osigurati svoje podatke na internetu prateći upustva iz našeg vodiča.
