CEO ima veliku moć, ali i veliku odgovornost. Iako odluke ne donosi samostalno već u dogovoru sa upravnim odborom, njihova reč mnogo vredi. Međutim, uz sav taj proces donošenja odluka dolazi veliki pritisak. Pitali smo se: Da li direktori uopšte mogu da donose objektivne sudove i dobre odluke ako postoji lična odgovornost? Odgovor pročitajte u nastavku.
Lična odgovornost direktora kao garancija
Direktori su među najznačajnim “igračima”, i u samom vrhu su svake organizacije. Zajedno sa upravnim odborom i akcionarima, oni kroje sudbinu kompanije, kreiraju strategije i tumače rezultate, na osnovu kojih dalje donose odluke.
Već nam je poznat koncept odgovornosti direktora i članova uprave, gde pomenuti akteri mogu da odgovaraju ukoliko naprave neku grešku koja kasnije utiče na zastoje ili gubitke u poslovanju, i o tome se dosta pisalo i ranije. Međutim, ovo je prilika da detaljnije ispitamo kako to lična odgovornost direktora utiče na njegovu sposobnost donošenja (dobrih) odluka, odnosno na njegovu volju i povezanost sa čitavom organizacijom, ali i njegovo učešće u upravnom odboru.
Postavlja se pitanje: Da li je lična odgovornost direktora garancija za dobre odluke?
U svetlu brojnih korporativnih skandala o kojima smo slušali i čitali poslednjih godina (neke od njih smo obradili i kao studiju slučaja u okviru našeg bloga), sprovedena je studija baš o nezavisnom donošenju odluka od strane direktora, kao i nijhovoj odgovornosti prema akcionarima.
U teoriji, povećanje odgovornosti za odluke kroz uvođenje lične odgovornosti trebalo bi da bude značajna motivacija direktorima da efikasno upravljaju menadžmentom i smanjuju probleme u poslovanju. Međutim, ispostavilo se da takav podsticaj ne donosi očekivane rezultate.
Studije su ne samo da nisu potvrdile ovu pretpostavku, već su pokazale da lična odgovornost utiče na donošenje odluka: odnosno, demotiviše direktora da radi nezavisno od uprave, kako ne bi trpeo posledice. Nailazimo na situaciju gde strah od lične odgovornosti može odbiti nekoga da se prihvati uloge direktora, i na taj način se smanjuje efikasnost upravnog odbora.
Uradite šta je do vas: Kako zadržati kvalitetne direktore?
Ako lična odgovornost nije adekvatna “motivacija” da se neko prihvati važne uloge direktora, možemo se zapitati: koji je onda adkevatan podsticaj?
Ako je srž problema odgovornost, onda je potrebno pronaći način kako da se deo te odgovornosti prebaci i na neke druge aktere, kao što je recimo osiguravajuća kuća. Kao rešenje predlaže se osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave (D&O).
Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave
Osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave, poznato i kao D&O osiguranje, je polisa koja se aktivira u slučaju određenih grešaka ili propusta direktora ili članova upravnog odbora. Uloga ovog osiguranja je da svojom premijom pokrije finansijske izdatke nastale usled troškova suđenja, ili za naknadu štete oštećenim strankama, na način da se ne ugrožava sam zaposleni.
Ovo naročito dolazi do izražaja u poslednje vreme, kada je lista mogućih razloga za tužbu sve duža i duža. Tu ne spadaju “samo” greške u upravljanju, ili donošenje odluka koje štete kompaniji i stejkholderima, a koji kao posledicu imaju finansijske gubitke. Tu spadaju i brojne tužbe za diskriminaciju klijenata/kupaca i zaposlenih, po raznim osnovama. Jedan od takvih primera i Starbaks skandal gde jedna, naizgled bezazlena greška, može skupo da košta kompaniju.
Da li su ovo dovoljni razlozi da razmislite o osiguranju kao načinu da privučete i zadržite kvalitetne direktore? Mnogima se baš ova polisa pokazala kao investicija u budućnost koja se višestruko isplati.
Ukoliko vam je potrebna polisa osiguranja od odgovornosti direktora i članova uprave, mi smo tu da odgovorimo na sva vaša pitanja i nedoumice! Kontaktirajte nas već danas i saznajte sve o ovom osiguranju.
