NBS žrtva jednog od najvećih sajber incidenata kod nas! Ova vest danas nije mogla da prođe nezapaženo, a NBS je pri tom uplatila €175.500 na, ispostaviće se, nepostojeći račun jedne poljske banke. U klasičnoj i-mejl prevari, sektor za finansije i naplatu NBS sledio je uputstva za uplatu koju su navodno dobili od strane kompanije Opsec Security Limited. Uplata je izvršena krajem aprila, ali su službenici tek danas otkrili da se radi o prevari. Razlog? I-mejl je poslat sa adrese koja je gotovo identična autentičnoj i-mejl adresi kompanije.
Sličan slučaj i-mejl “pecanja” zabeležen je pre izvesnog vremena i u austrijsko-kineskoj avio kompaniji FACC. Naime, zaposleni su dobili i-mejl sa “poznate” adrese u kojem je traženo da se uplati novac za nepostojeći projekat, što je bez razmišljanja i učinjeno. Iznos uplaćene sume je oko 50 miliona evra.
NBS žrtva incidenta po ranije viđenom scenariju
Oba sajber napada imaju veoma sličan scenario: uplata je izvršena nakon što su službenici primili i-mejl sa “poznate” adrese. Ako se pitate šta je pozitivno u svemu tome, razmislite samo o sledećem:
- jedan od najčešćih oblika sajber prevara vrši se putem i-mejla (tzv. “pecanje”): žrtvama se šalju poruke sa “poznatih” adresa koje su neznatno modifikovane u odnosu na originalnu adresu, te je gotovo nemoguće otkriti grešku;
- u pitanju su uobičajeni zahtevi koji ne izazivaju sumnju kod žrtve;
- prevara se otkriva tek nekoliko dana nakon uplate, jer ne postoji razlog zbog kojeg bi žrtva pomislila da je meta napadača.
U pitanju su situacije koje su naizgled regularne i obične. Napadači se predstavljaju kao “poznata” lica, koriste se adrese koje se ne mogu otkriti na “prvi pogled”, traži se novac na ime usluga koje su sasvim uobičajene za žrtvu. Ovo nisu ni prvi ni poslednji slučajevi koji će puniti stranice svetskih medija. Zato je preporučljivo da se svi oni koji su bili na meti sajber napadača i prošli neprijatnost sajber napada organizuju i zajednički rade na podizanju svesti o sajber rizicima i sajber bezbednosti. Jedan od najsigurnijih načina je ugovaranje polise IT osiguranja, koja bi – da su NBS ili FACC imali polisu – mogla da nadoknadi novčani gubitak, da obezbedi sredstva za medijsko oglašavanje i povratak reputacije ili da osigura naplatu potraživanja ukoliko dođe do tužbi i sudskih sporova.
Sajber napadi ovakvog dometa nisu pretnja samo velikim kompanijama; u slučaju Narodne banke Srbije potencijalno su na meti i svi građani Srbije. Međutim, ovi događaji treba da služe kao povod za odgovornije poslovanje i bolji sistem zaštite podataka svih institucija i pojedinaca. Sajber rizici odavno više nisu predviđanje. Zato ne čekajte pravi trenutak – potražite efikasno i bezbedno rešenje u vidu polise IT osiguranja.
