skip to Main Content

IMATE PITANJA ZA NAS?

Kontaktirajte nas

Konsultujte se o svim vidovima osiguranja i zatražite najbolju ponudu za Vas

    Procesi koji se odnose na transport i logistiku robe ili sirovina dostigli su veoma visok stepen složenosti. Za mnoge kompanije su ovi procesi od ključnog značaja – gotovo podjednako kao i sam proces proizvodnje. Naš tim može da obezbedi adekvatno rešenje u osiguranju robe u transportu, bilo da se radi o drumskom, železničkom, rečnom  ili pomorskom.

    U međunarodnoj trgovini je roba uglavnom poverena trećim licima, kao što su špediteri, prevozioci ili skladištari. Oni ne nadoknađuju štete na robi ili to čine u ograničenim iznosima shodno CMR konvenciji. Stoga je poželjno razmotriti zaključivanje sopstvenog osiguranja robe u transportu.

    Najizraženiji rizici pokriveni osiguranjem robe u transportu:

    • Požar
    • Saobraćajna nezgoda
    • Elementarna nepogoda
    • Štete tokom utovara
    • Krađa

    Osiguranje robe u transportu možete  zaključiti na dva načina

    • Putem posebnih polisa, kojima se osiguravaju pošiljke robe koje se prevoze na određenoj relaciji. Tada polisa osiguranja robe u transportu sadrži neophodne podatke o robi, relaciji, prevoznom sredstvu, trajanju transporta i dr.
    • Putem Generalnog ugovora o osiguranju robe u tarnsportu, kojim se osigurava veći broj pošiljaka koje se otpremaju po automatizmu i koje su u ugovoru definisane samo u grubim crtama. Ovaj način je daleko fleksibilniji i omogućava jednostavniji periodični obračun premije osiguranja
    10 Najčešćih pitanja - Osiguranje robe u transportu

    Vrednost robe se obično obračunava po formuli: CIF + 10% (C = Cena robe (Cost of goods), I = Osiguranje (Insurance), F = transportni troškovi (Freight)). CIF + 10% se odnosi na vrednost robe na odredištu. Ređe se koristi osiguranje na sumu koja predstavlja vrednost robe u polaznom mestu, bez uključivanja zavisnih troškova prevoza. Osiguranjem su pokriveni i dodatni troškovi prouzrokovani razumnim pokušajem da se otkloni neposredna opasnost. Ukoliko se radi o rečnom ili pomorskom transportu nadoknađuje se i doprinos u zajedničkoj (generalnoj) havariji i nagrada za spasavanje.

    Jedna od najčešćih zabluda je da je roba osigurana preko polise za osiguranje odgovornosti prevozioca (CMR). Međutim, ova polisa pruža pokriće isključivo za štete gde postoji utvrđena odgovornost prevoznika (vozara) i to po međunarodnoj Konvenciji CMR o drumskom prevozu, koju je Srbija ratifikovala.

    Osiguranje robe u transportu i osiguranja odgovornosti prevozioca su dve potpuno različite vrste osiguranja. Osiguranje robe u transportu štiti vlasnika robe od svih ugovorenih rizika, nešto slično kao kasko osiguranje vozila.

    Sa druge strane, CMR osiguranje odgovornosti štiti prevozioca, a ne vlasnika robe. U slučaju oštećenja ili gubitka robe, vlasnik mora da dokaže eventualnu odgovornosti prevozioca, kako bi naplatio štetu. Dodatno, CMR konvencija ograničava iznos do koga je prevozilac odgovoran, zbog čega isplaćena nadoknada može biti manja od stvarno pretrpljene štete na robi.

    Klauzula osnovni rizici (poznata i kao institutske klauzule C) pokriva samo opasnaosti koje su ugovorene osiguranjem. Rizici koji nisu navedeni u uslovima nisu osigurani. Osiguranjem su obihvaćene sledeće opasnosti:

    1. požar ili eksplozija
    2. saobraćajna ili plovidbena nezgoda prevoznog sredstva (prevrnuće, iskliznuće, sudar, udar, nasukanje, potonuće, pad letelice i slično)
    3. elementarna nepogoda (poplava, provala oblaka, udar groma, oluja, grad, snežna mećava, odron zemljišta, zemljotres, vulkanska erupcija i slično)
    4. iskrcaj tereta u luci skloništa
    5. žrtvovanje u zajedničkoj havariji
    6. prodor rečne ili jezerske vode u brod, drugo plovilo, spremište, prevozno sredstvo, kontejner ili mesto uskladištenja
    7. razbojništvu, razbojničkoj krađi, provalnoj krađi ili delimičnoj dokazanoj krađi, do kojih dođe u toku ili neposredno nakon nastupanja jednog od prethodno navedenih rizika u tačkama od 1. do 3.

    Klauzule za osiguranja robe u transportu od svih rizika (poznata i kao institutske klauzule A) pokriva sve opasnaosti osim onih koje su isključene ugovorenim osiguranjem. S obzirom da postoji nekih dvadesetak isključenja po ovim uslovima, potrebno je na njih obratiti posebnu pažnju

    1. Osiguranje pokriva sve rizike gubitka ili oštećenja osiguranog predmeta osim onih isključenih iz osiguranja odredbama posebnih klauzula
    2. Ovo osiguranje pokriva zajedničku havariju i nagrade za spasavanje, obračunate ili određene prema ugovoru o prevozu i/ili merodavnom pravu i praksi, koje su nastale kako bi se izbegla šteta ili su u vezi sa izbegavanjem štete iz bilo kog uzroka, osim onih šteta koje su isključene ovim osiguranjem.

    Ukoliko je potrebno može se ugovoriti i osiguranje specifičnih rizika, odnosno osiguranje od šteta nastalih usled prirodnog svojstva ili mane osiguranog predmeta, kao što su:

    1. Kvar mesa, voća, povrća, mleka i njihovih prerađevina iz bilo kog uzroka
    2. Smrzavanje iz bilo kog uzroka
    3. Uginuće živih životinja i prinudno klanje iz bilo kog uzroka
    4. Samozapaljenje
    5. Curenje, manjak i rastur iz bilo kog uzroka
    6. Lom i oštećenje, uključiv i lom unutrašnjih komponenti, iz bilo kog uzroka
    7. Osiguranje vozila koja se prevoze na sopstvenim osovinama (per-ax)
    8. Osiguranje vrednosnih pošiljaka (valora)

    Osiguranje robe u transportu počinje od trenutka kada je osigurani predmet prvi put pomeren u skladištu ili mestu uskladištenja (u mestu navedenom u ugovoru o osiguranju) radi neposrednog utovara na ili u vozilo ili drugo prevozno sredstvo, a zbog otpočinjanja prevoza, nastavlja se za vreme redovnog toka prevoza, i završava se isporukom robe u skladište.

    Osiguranik ili njegov zastupnik je dužan da, u cilju obezbeđenja i očuvanja svih prava prema vozarima, skladištarima i ostalim trećim licima, postupi na sledeći način:

    1. da blagovremeno uruči pismeni protest vozaru, skladištaru, luci ili ostalim trećim licima, za sva koleta koja nedostaju ili su oštećena;
    2. da bez uručivanja pismenog protesta ne sme izdati čiste potvrde o prijemu robe, ako je roba u sumnjivom stanju;
    3. ako se isporuka vrši putem kontejnera, dužan je obezbediti da se kontejneri i njegove plombe odmah pregledaju od strane odgovornog službenika. Ako je kontejner predat u oštećenom stanju ili ako su plombe polomljene ili nedostaju, odnsno ako se plombe razlikuju od onih navedenih u dokumentima o prevozu, osiguranik je dužan da popuni ispravu o prijemu sa ovom konstatacijom i zadrži sve oštećene ili neispravne plombe za kasniju indentifikaciju.

    Prilikom preuzimanja robe, u cilju konstatacije štete, osiguranik ili njegov zastupnik je dužan da:

    1. odmah zatraži da se izvrši pregled od strane predstavnika prevozilaca ili ostalih čuvara u slučaju bilo kakvog vidljivog gubitka ili oštećenja, kao i da pribavi zapisnik o tome;
    2. ako gubitak ili oštećenje nisu bili vidljivi prilikom preuzimanja, da u roku od tri dana uruči pismeni protest vozarima i čuvarima;
    3. odmah obavesti osiguravača i pribavi havarijski zapisnik od havarijskog komesara (navedenog u polisi).

    Franšiza ili učešće u šteti predstavlja iznos koji se odbija od iznosa odštete tokom konačnog poravnanja. Ukoliko je osiguranje ugovoreno sa odbitnom franšizom, ona se primenjuje po pošiljci.

    Najverovatnije je da ste pokriveni, ali odgovor nije tako jednostavan. Uzdati se isključivo u drugu stranu u ugovoru da osigura adekvatno pokriće u vaše ime, može biti rizično. Naime, druga strana može kupiti osiguranje koje ne obezbeđuje pokriće za sve potrebne rizike. Takođe, može se desiti da se izabere najjeftinije osiguranje, od kompanije sa lošom reputacijom. Ovo može dovesti do problema prilikom pokušaja da se naplati šteta. Čak, i ako druga strana obezbeđuje osiguranje, obavezno proverite uslove uz polisu, kako biste bili sigurno da ćete moći da naplatite štetu.

    Osiguravajuća društva imaju različite kriterijume za sagledavanje rizika i obračunavanje premije u zavisnosti od vrste transporta. Na premiju utiču vrsta robe, način transportovanja robe, način pakovanja, relacija.  Osiguranje prema klauzuli svi rizici je skuplje od klauzule samo osnovni rizici. Sa druge strane, osiguranje robe u domaćem transportu je jeftinije od osiguranja u međunarodnom. Vrlo grubo, premijske stope za osiguranje robe u domaćem transportu se kreću od 0,01%  do 0,065% od vrednosti robe. Premijske stope za osiguranje robe u međunarodnom transportu se kreću od 0,05%  do 0,135% od vrednosti robe.

    Ukoliko ste osiguranje robe u transportu poverili špediteru predlažemo da proverite:

    1. Da li vaš špediter ima definisane uslove i cenu osiguranja na bazi najpovoljnih tržišnih uslova dobijenih uzimanjem ponuda od više osiguravača?

    2. Da li postoji ugovor o otvorenom pokriću, kojim su definisani uslovi osiguranja , kao i mogućnost ugovaranja pratećih troškova (troškovi prevoza, carine, skladištenja, špedicije itd) i očekivane dobiti?

    3. U slučaju da dođe do propusta u blagovremenoj prijavi pošiljke u transportu , kako špediter može da garantuje da će ista biti prihvaćena od strane osiguravača? Prijava pošiljke robe je obavezna pre započinjanja transporta.

    4. Da li postoji unapred definisana premijska stopa u zavisnosti od vrste transporta (drumski , železničko, pomorski, vazdušni ili kombinovani)?

    5. Da li je osiguranje definisano bez učešća u šteti (odbitne franšize)?

    6. Da li je definisano učešće u pozitivnom tehničkom rezultatu u slučaju da se roba osigurava kod istog osiguravača?

    Obaveze prodavca i kupca po INCOTERMS klauzulama

    Roba u transportu, naročito kada je reč o međunarodnoj trgovini, može biti izložena raznim rizicima – što onim iz prirode, što onim iniciranim od strane čoveka. Ukoliko se tovar ošteti ili trajno izgubi postavlja se pitanje čija je krivica, ali i obaveza nadoknade štete. Ko na kraju snosi odgovornost: kupac, prodavac ili neko treći? Evo od čega to zavisi.

    Ko je odgovoran za robu u transportu

    Poznato je da se u transportu robe i sirovina, pored prodavca i kupca, učestvuje i određeni broj posrednika. Njihova uloga da obezbede da pošiljka bezbedno i na vreme stigne do svog cilja – magacina kupca, ili nekog drugog ugovorenog mesta isporuke. Što je maršruta duža, kao recimo kod međunarodnog transporta, to se broj posrednika povećava, a rizik od neželjenih događaja postaje sve veći. Neki od ovakvih događaja su:

    • rizik od vremenskih nepogoda
    • požar,
    • saobraćajna nezgoda,
    • štete tokom utovara,
    • krađa dela ili celokupne količine tovara,
    • specifični događaji u zavisnosti od tipa robe (curenje, lom, kvar, rasipanje, uginuće)

    Kada je nekoliko učesnika radi na jednom poslu, a dođe do nepogodnog događaja, postavlja se pitanje ko je odgovoran za troškove i gubitke. Prema CMR (Konvenciji o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom) posrednici (prevoznici, špediteri, skladištari) ne nadoknađuju ovakve štete, ili to čine u manjem iznosu.

    Da li će troškove snositi prodavac ili kupac određuje se prema tome ko na tom segmentu puta ima vlasništvo nad robom. Tačka prelaza vlasništva sa prodavca na kupca određuje se prilikom ugovaranja posla, usvajanjem određenih INCOTERMS klauzula.

    Šta su INCOTERMS klauzule i zašto su važne

    INCOTERMS (International Commercial Terms) su pravila o tumačenju međunarodnih trgovinskih termina, koje je formulisala Međunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. godine. Od tada su revidirana više puta, a trenutno je aktuelna verzija iz 2010. godine (INCOTERMS 2010). Postoji ukupno 11 pravila.

    INCOTERMS (Inkoterms) klauzulama se određuju obaveze kupca i prodavca u međunarodnoj trgovini, i jasno naznačava u kom trenutku vlasništvo (ali i rizik) nad robom prelazi sa jedne na drugu stranu. Iako su pravila prvobitno namenjena upotrebi u spoljnotrgovinskom poslovanju, sve više se koriste i pri lokalnim poslovima. Postoji više podela INCOTERMS pravila, a najvažnija je na:

    1. pravila za svaki vid prevoza (EXW, FCA, CPT, CIP, DAT, DAP i DDP) i
    2. pravila za pomorski i prevoz unutrašnjim vodenim putevima (FAS, FOB, CFR i CIF)

    EXW je klauzula koja označava najmanje obaveza i rizika za prodavca, a  DDP – najviše.

    Pregled tačke prelaska rizika sa kupca na prodavca dat je okvirno ovim infografikom:

    Incoterms 2010


    Kako osigurati robu u transportu

    Pregledom obaveza prodavaca i kupaca i imajući u vidu odredbe CMR konvencije, jasno je da, ukoliko predstavljate jedno od ove 2 ugovorne strane, imate obavezu da osigurate robu ili sirovine u transportu.

    Rešenja koja su vam na raspolaganju su:

    1. zasebne polise kojima se osiguravaju pošiljke robe koje se transportuju na utvrđenoj relaciji
    2. Generalni ugovor o osiguranju robe u transportu

    Razliku između 2 metoda je što posebne polise imaju naznačene podatke o robi, relaciji, prevoznom sredstvu, trajanju transporta, a kod Generalnog ugovora osigurava se veći broj pošiljaka koje se otpremaju po automatizmu, bez jasno naznačenih podataka, što ga čini fleksibilniji.

    Često postavljano pitanje: Ako je jedna ugovorna strana osigurala robu, da li je i druga strana pokrivena?

    Odgovor zavisi od toga da li ste već sarađivali sa drugom stranom u poslu i koliko u nju imate poverenja. Čak iako imate iskustvo u radu sa određenim kupcem/prodavcem preporučuje se da se ne oslanjate na njega. Obavezno preverite uslove u polisi osiguranja, kako ne biste imali problem sa naplatom štete.

    Na koji način pomažemo kompanijama da zaključe kvalitetno osiguranje?


    Ukoliko vam je potrebno više informacija koji je način osiguranja robe u transportu najbolji za vaše poslovanje, ili već želite da zaključite polisu, konktatirajte nas i zajedno sa našim stručnim timom osmislite najbolje rešenje.

    Naša rešenja

    Najnoviji blogovi

    Back To Top