Ni najveće kompanije nisu zaštićene od skandala. Tokom proteklih godina, bilo je nebrojeno primera narušenog renomea organizacije usled grešaka direktora ili članova uprave, i tada se postavlja ono poznato pitanje: Ko je kriv? U moru ovakvih slučajeva izdvajamo jedan od najpoznatijih, koji nije zaboravljen uprkos vremenu koje je od tada prošlo. Reč je o slučaju kompanije Siemens, pa da se podsetimo.
Skrivena agenda
Godina je 2006.
Nakon svedočenja bivšeg zaposlenog kompanije Siemens da su pripadnici višeg menadžmenta, kao i članovi kompanijske divizije protiv korupcije znali za ilegalne fondove, investitori su zatražili primenu hitnih mera.
Prema svedoćenju, nekadašnji menadžer i član upravnog odbora organizacije, znao je za transfere (neke čak u vrednosti i do 200 miliona evra) kompanijskog novca na račune u Švajcarskoj i Austriji. Smatralo se da je glavna namera bila da se taj novac iskoristi u svrhu podmićivanja u politici. Iz kompanije su sve ove navode opovrgli.
Uz ove tajne ugovore, otkriveni su i transferi u ukupnom iznosu od oko 100 miliona evra u Dubai, kroz kompaniju Fiberlite. Istražitelji su smatrali da je ovaj novac otišao do visokih zvaničnik grčke podružnice kompanije Simens, gde je kasnije upotrebljen za dobijanje unosnih poslova koji se vezuju za Olimpijske igre u Atini 2004. godine.
Da se podsetimo: ovo nije prvi skandal kada je reč o kompaniji Siemens. Poznat je i onaj iz januara 1914. godine u Japanu, koji je bio više političkog tipa i koji je uključivao japansku mornaricu, britansku kompaniju Vickers (od nje je kasnije nastao Rolls Royce) i već pomentu organizaciju koja i u ovoj priči igra glavnu ulogu.
Globalni skandal kao okosnica promene
Peter Lošer je 2007. godine postavljen na čelo kompanije Siemens, od koje su stejkholderi zahtevali hitno uvođenje korenitih promena u poslovanju. Peter se susreo sa narušenim renomeom kompanije, unutrašnjim razmiricama i problemima na sve strane – ali se prihvatio posla.
On je najpre reorganizovano top tri nivoa menadžmenta, zamenivši između 40% i 80% menadžera u svakom nivou pojedinačno. Čitav ovaj proces učinio je maksimalno transparentnim.
“Ukoliko želite da promenite ogromnu, kompleksnu organizaciju kao što je SIemens, morate da obelodanite svoju agendu, i da komunicirate jednostavnim izrazima”.
Peter Lošer
On je dalje centralizovao proces odlučivanja na nivou upravnog odbora, uredio rad odbora i kreirao nove pozicije unutar pravnog saveta. Zatim se okrenuo ka državnim organizacijama, koje i jesu značajno uticale na poslovanje i uspeh kompanije.
Imenovao je jednu osobu odgovornu za globalni uspeh svake divizije, grupisao je operacije i uspostavio funkcionalnu grupu da nadgleda ceo biznis. Uzdrmao je čitav organizam organizacije, ali samo je tako mogao da je izleči.
Šta smo naučili iz slučaja Siemens?
Dešava se i najboljima.
Kompanija Siemens ima dugu tradiciju inovacija i uspešnog poslovanja, ali imajući u vidu njenu veličinu i komplekstnost organizacije, ne čudi što su se dogodili određeni izgredi. Greška je bila što se nije na vreme ragovalo već po prvim optužbama, već je čitava priča eskalirala.
Kada neko od direktora ili članova uprave napravi grešku ovakvih razmera, pati cela organizacija. Šteta se mora sanirati hitno, sa dosta sredstava i što bezbolnije – što često uopšte nike moguće.
Jedina mera koja može pomoći kod ovakvih slučajeva je osgiuranje od odgovornosti direktora i članova uprave. Reč je o polisi koja pokriva štetu baš u slučajevima kao što je ovaj – kada su svi krivi.
Interesuje vas osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave? Raspitajte se već danas o pojedinostima ove polise osiguranja, kod nekog od VIB brokers! Kontaktirajte nas i mi ćemo pronaći najbolje rešenje za vašu organizaciju.
