Malverzacije, zataškavanja i finanskijski slomovi ne zaobilaze ni “tradicionalne” i stabilne industrije kao što je automobilska. Njen finalni proizvod mora da zadovolji visoke kriterijume u smislu kvaliteta proizvodnje, ali i bezbednosti. Ukoliko ipak dođe do narušavanja ovog ekosistema, a posredno i do finansijskih gubitaka neko mora da odgovara. Evo kako je Volkswagen zadesila baš jedna takva situacija.
Velikim proizvođačima (ni)je sve dozvoljeno
Sa tradicijom dugom 85 godina i proizvodnjom od 8,7 miliona vozila godišnje (2022.), Volkswagen je sve samo ne mali igrač u autoindustriji. Jedan od sinonima za kvalitetno vozilo, ovaj proizvođač uspešno prati trendove na tržištu, i ide u korak sa tehnologijom.
Međutim, propusti se dešavaju i najboljima.
Krajem 2019. godine, Volkswagen se suočio sa priličnim izazovom i za reputaciju, i za finansije. Naime, u septemru mesecu, CEO kompanije Herbert Dais i predsednik upravnog odbora Hans Diter Poš, optuženi su od strane nemačkog državnog tužioca za manipulaciju cenama akcija na berzi. Šta se zapravo desilo?
Štetna emisija gasova “izvetrila” iz priče
Kao što je utrvrđeno u detaljnoj istrazi internih i eksternih pravnih eksperata, optuženi su “propustili” da predoče akcionarima ogroman finansijski rizik nastao kao posledica skandala u vezi sa emisijom gasova.
Prema nemačkom zakonu, top menadžment je dužan da sa akcionarima podeli informacije koje mogu uticati na cenu akcija, kao što je značajan finansijski rizik, čim ga postanu svesni, U ovom slučaju, to je izostalo.
Poslednje uporište odbrane dva zvaničnika kompanije Volkswagen bila je tvrdnja da su tek kasnije saznali za probleme sa emisijom gasova, dok se istragom utvrdilo da to baš i nije bio slučaj.
Zaštita ili zataškavanje. Da li akcionari treba sve da znaju?
Iako je sasvim očekivano da akcionari i ostali stejkholderi jedne kompanije kao što je Volkswagen ne budu upućeni u svaki aspekt njenog poslovanja, očekivano je da ipak imaju saznanje o događajima od značaja.
Pod time se najpre smatraju informacije i događaji koji direktno utiču ili mogu da utiču na cenu akcija. Skandali i katastrofe svakako spadaju u tu grupu. Stoga, ne možemo da se ne začudimo postupku CEO-a i predsednika upravnog odbora, koji su “izbegli” da sa akcionarima podele informaciju od suštinskog značaja
Ovakve tajne ne mogu ostati dugo skrivene, jer su uglavnom povezane sa velikim gubicima. Kao posetica toga, osim ogromnog troška, takođe stoji i narušavanje ugleda i gubljenje poverenja stejkholdera. Kako se to dalje rešava?
Odgovornost direktora i članova uprave – kako zaštiti interese kompanije?
U situacijama kada je “krivica” direktora ili uprave evidentna, i kada postoje finansijske implikacije njihovih neadekvatnih poslovnih poteza, važno je da postoji način da se bar taj novčani gubitak pokrije. U tom smislu, preporučuje se osiguranje od odgovornosti direktora i člnova uprave.
Iako se ovo osiguranje uzima kao preventivna mera, ono je od ogromnog značaja kada se dogodi gubitak sličan ovom koji smo opisali u ovom tekstu.
Interesuje vas osiguranje od odgovornosti direktora i članova uprave za vašu kompaniju, ali niste sigurni kome da se obratite? Kontaktirajte VIB stručni tim i mi ćemo pronaći najbolje rešenje za vaš biznis.
