skip to Main Content

IMATE PITANJA ZA NAS?

VIB-logo-80

Kontaktirajte nas

Konsultujte se o svim vidovima osiguranja i zatražite najbolju ponudu za Vas

  • Adresa:
    Rudnička 2, VI sprat, 11000 Beograd
  • Telefon:
    +381 11 4046 753
  • Fax:
    +381 11 4046 753
  • E-mail:
    office@vib.rs
+381 11 4046 753 office@vib.rs
5 Koraka Za Uspešno Upravljanje Rizicima

Jedan od odlučujućih faktora koji utiče na uspešnost poslovanja je i efikasno upravljanje rizicima. Bilo da se odvija interno – u odeljenju za upravljanje rizikom ili eksterno – uz pomoć konsultanata i osiguravajućih kuća, potrebno je ovaj proces sprovoditi planski i kontrolisano.

Pre uvođenja upravljanja rizicima u poslovanje, menadžment kompanije može imati dileme u pogledu isplativosti. Iako implementacija ovog procesa zahteva neke troškove u pogledu vremena i novca, to ne mora biti merilo uspeha, a ulaganje će se višestruko isplatiti.

Da bi upravljanje rizicima bilo delotvorno važno je što preciznije definisati njegove faze. Ovo su 5 koraka koje treba da obuhvati svako upravljanje rizicima u poslovanju:

  1. identifikovanje rizika,
  2. merenje rizika,
  3. ispitivanje mogućih rešenja,
  4. primena rešenja i
  5. kontrola rezultata.

Šta obuhvataju ovi koraci i kako preduprediti krizu pročitajte u nastavku.

#1 Prepoznavanje mogućih rizika

Cilj ovog koraka: odrediti sa kojim potencijalnim krizama se kompanija može susresti.

Ove informacije se mogu dobiti na osnovu pređašnjeg iskustva menadžera, istraživanja tržišta i konkurencije, i mišljenja relevantnih stručnjaka i konsultanata. Rizici koji se pri poslovanju javljaju mogu biti svrstani u nekoliko grupa:

  • kreditni rizici – rizici od nemogućnosti naplate potraživanja,
  • tržišni rizici – rizici promena cena i variranja tražnje,
  • valutni rizici – rizici od nepovoljnog kretanja deviznog kursa,
  • operativni rizici – dalje se deli na rizike rasta troškova zbog lošeg monitoringa, rizike usporavanja ili prekida radova i poslovnog procesa usled propusta, rizike oportunog ponašanja menadžera i druge podvrste.
  • rizici pada likvidnosti – rizici nemogućnosti plaćanja dospelih obaveza,
  • rizici zemlje – rizici pogoršavanja ambijenta za poslovanje u državi,
  • projektni rizici – rizici završetka radova, ugovorni rizik, resursni rizik, politički rizik i slične vrste rizika,
  • reputacioni rizici – rizici gubitka tekućeg ili budućeg prihoda zbog negativnog mišljenja javnosti o načinu poslovanja kompanije.

Prema novijim istraživanja (Allianz Risk Barometer 2019), kao TOP 10 poslovni rizici za naredni period izdvojeni su:

  1. prekid ili usporavanje radova – uključujući i prekid u lancima snabdevanja (37%)
  2. sajber incidenti  – sajber kriminal, curenje podataka i sl. (37%)
  3. prirodne katastrofe – oluje, poplave, zemljotresi (28%),
  4. promene u zakonodavstvu i regulativi – sankcije, protekcionizam, Brexit, dezintegracija Evrozone (27%),
  5. razvoj tržišta – volatilnosti, povećanje konkurencije, stagnacija tržišta (23%),
  6. požari i eksplozije (19%),
  7. nove tehnologije – veštačka inteligencija, 3D štampanje, blockchain (19%)
  8. promena klime i povećanje nestabilnosti vremena (13%),
  9. gubitak reputacije i vrednosti brenda (13%) i  
  10. manjak stručnog kadra (9%).

Kod procene mogućih rizika važno je biti veoma temeljan i odrediti i “Najgori mogući scenario” (Worst-Case Scenario). Reč je o konceptu u upravljanju rizicima kada menadžer, pri planiranju mogućih izazova i problema, razmatra najgore i najteže moguće ishode koji bi mogli da se dogode u nekoj situaciiji.

#2 Merenje učestalosti rizičnih situacija i nivoa rizika

Cilj ovog koraka: utvrditi koja je verovatnoća da dođe do rizika, a ukoliko do njega dođe, kolika će biti šteta.

Mnoge kompanije koriste mapu rizika za merenje rizika. Reč je o vizuelnom alatu koji pokazuje konkretno koji rizici se javljaju često, a koji su najozbiljniji te stoga zahtevaju više naše pažnje i kontrole. Nasuprot tome, mapiranje rizika vam pokazuje i koji rizici imaju malu verovatnoću da se dese, ai koji bi imali male ili neznatne posledice.

Kada imate ove informacije možete na bolji način alocirati resurse – ljudske, finansijske i vremenske, na ono što je primarno i goruće.

Identifikovanje rizika

#3 Ispitivanje i prepoznavanje mogućih rešenja

Cilj ovog koraka: odlučiti kako se može postupati sa pojedinačnim rizicima.

S obzirom na to da kompanija ima ograničene resurse, važno je da utvrdi koji rizici imaju najbolji odnos ulaganja i efektivnosti. Menadžment može da odluči da li će neki rizik prihvatiti, izbeći, kontrolisati ili prebaciti na eksterno lice.

  • prihvatanje rizika podrazumeva uzimanje nekih rizika kao neizbežnih u poslovanju, i da je trošak upravljanja tim rizicima manji nego potencijalne posledice ukoliko se oni ne tretiraju,
  • izbegavanje rizika svodi se na izostanak aktivnosti kompanije kada je reč o nekim vrstama rizika,
  • kontrola rizika uključuje preventivu rizika, odnosno reč je o principu “Bolje sprečiti nego lečiti”,
  • transfer rizika obuhvata prebacivanje odgovornosti od negativnih posledica na neko eksterno lice.

#4 Odabir i implementacija rešenja

Cilj ovog koraka: od mogućih rešenja odabrati jedno za koje se smatra da će doneti željene rezultate.

Nakon odabira rešenja sledi prikupljanje resursa kao što su ljudski i finansijski. Nakon što viši menadžment kompanije odobri predloženo rešenje, sledi informisanje i trening ljudstva. Da bi se rešenje što efektivnije sprovelo, trebalo bi postaviti detaljan plan kako bi se implementacija sprovodila nesmetano u okviru čitave organizacije.

Ono što ostaje u okviru ovog koraka je dalje motivacija zaposlenih tokom procesa, kako bi se obezbedio kvalitet rada i efikasnost. Bez dobrog tima neće biti moguće primeniti ni pojedinačno rešenje za upravljanje rizikom, pa ni čitav proces. Zato je važno da privučete i zadržite kvalitetan kadar.

Poslovni rizici

#5 Praćenje rezultata

Cilj ovog koraka: praćenje i prilagođavanje implementacije rešenja u upravljanju rizicima.

Na praćenje i kontrolu rezultata u upravljanju rizikom treba gledati kao na proces, a ne projekat koji ima kraj ili rok. S obzirom na to da se kompanija i njeno okruženje konstantno menjaju, ključno je prilagođavati strategiju novonastanoj situaciji.

Može se dogoditi i da se uslovi toliko promene da vaše rešenje više nema smisla. Tada bi trebalo definisati potpuno novi procesa kako bi se odgovorilo na zahteve okruženja, a i uspešno implementiralo rešenje u upravljanju rizikom.

Bonus: Da li postoji preventiva za rizik?

Jedna od strategija upravljanja rizikom je njegovo potpuno izbegavanje. Ovo je najlakši način da se jedan biznis “odbrani” od pojedinih vrsta rizika koje je već identifikovao. Izbegavanje rizika podrazumeva odbijanje kompanije da učestvuje u poslovnim aktivnostima za koje je poznato da nose rizik bilo koje vrste. Primer za to je kada kompanija odbija da otvori novu maloprodajnu lokaciju iz straha da ona neće donositi dovoljno profita.

Negativna strana ove strategije je njen oportunitetni trošak, a to je propuštena prilika za sticanje profita iz novih poslovnih prilika.

Efikasno upravljanje rizicima zahteva strateški pristup, kao i određena ulaganja, a nekad i pored toga bude potrebna eksterna pomoć u obliku konsultanata, ili drugih stručnih lica. Jedna od opcija je i prebacivanje dela rizika na osiguravajuću kuću. Želite da znate kako to funkcioniše? Kontaktirajte naš stručni tim i odgovorićemo na sva vaša pitanja.

Back To Top